“User friendly” je termin iz engleskog govornog područja koji se nekako odomaćio i kod nas kada je u pitanju tehnološki razvoj. Šta znači ovaj pojam? Pretpostavljamo svi da to objašnjava da li je neki proizvod projektovan tako da je jednostavan za korišćenje a da je pri tom ipak i dovoljno funkcionalan.

Ovu priču nisam pokrenuo da bih je uopštio na bilo kakve proizvode. Fokusiraću se na razvoj korisničkih softverskih aplikacija jer mi je ta oblast najbliskija i tu najlakše prepoznajem “user unfriendly” proizvode.

Kako treba da bude projektovana aplikacija da bi bila “user friendly”? U produžetku ću navesti neke od zahtijeva koji treba da budu ispoštovani:

• Planirani tok unosa podataka treba da odgovara rasporedu polja za unos podataka. Imao sam priliku da vidim aplikacije koje se kod nas koriste u dosta velikim sistemima a na kojima prelazak tabom ili enterom iz polja u polje nije uređen tako da se prelazi u naredno očekivano polje već kursor preskoči u polje na drugom kraju forme.
• Za odgovarajuće tipove podataka treba koristiti odgovarajuće objekte na formi. Recimo, kada korisnik unosi podatak koji je uvijek jedna od par mogućih vrijednosti, tada se mogu koristiti objekti kao ComboBox, Lista vrijednosti, Radio Button, Check Box i sl. Projektanti aplikativnog rješenja treba da procijene koji objekat će krajnjem korisniku omogućiti da najlakše odradi svoj posao. Ako je to izbor više od 5 mogućnosti onda je ipak za to najboja lista vrijednosti koja ima i funkcije pretrage. Imao sam priliku da vidim, a i sam da napravim kombinaciju polja za unos podataka i liste vrijednosti koja se automatski pojavljuje kad korisnik unosi tekst i sužava ponuđene vrijednosti na osnovu unešenog teksta. Ova kombinacija zahtijeva dodatna programiranja ali i donosi dodatne pluseve na testu “user friendly” aplikacija. Jedan od primjera za ovu funkcionalnost mogu da budu skoro svi poznati web pretraživači koji kad počnete da unosite web adresu nudi vam sam u listi opcija adrese koje ste do sada unosili automatski skraćujući tu listu vašim daljim unosom karaktera.
• Poziv ka formama aplikacije koje su namijenjene radu sa određenom grupom procesa koji imaju dosta toga zajedničkog treba da budu grupisane u meniju aplikacije.
• Ukoliko neki poslovni proces zahtijeva pozivanje druge forme u aplikaciji to treba da bude automatizovano tako da se omogući skakanje iz forme u formu i da povratak na izvornu formu ne poništava ono što je urađeno do tog trenutka, nego čak i da automatski prepiše podatke koje smo kreirali na toj drugoj formi.
• Boje koje se koriste u aplikaciji ne smiju biti drečave i jake ukoliko je aplikacija namijenjena za duži kontinuirani rad. Što se tiče ovoga, ne treba puno razmišljati. Dovoljno je pogledati koje boje koriste veliki proizvođači softvera jer oni ulažu velika sredstva u istraživanja čak i na ovom planu.
• Uputstvo za upotrebu aplikacije treba da bude dostupno iz same aplikacije i ne samo to, trebalo bi da bude linkovano sa opisom formi na kojoj se upravo nalazimo ili pak da pretraživanje bude intuitivno kako bi korisnici lako došli do rješenja problema.
• Paleta alata koji se koriste na formama trebala bi biti uočljiva, sa ikonama koje vizuelno jasno definišu namjenu alata. I pored intuitivne ikone poželjan je i tekstualni opis. Još ako aplikacija koristi hintove u kojima se može prikazati i detaljniji opis funkcionalnosti alatke ili bilo kojeg objekta na formi to je pravi pogodak.

Mislim da ćete se složiti samnom da je ovo samo mali set napomena proizvođečima softvera kako da njihove aplikacije budu “user friendly”.

Veliki softverski vendori puno pažnje poklanjaju ovoj problematici. Primijetićete da je Microsoft bio spreman da napravi veliki iskorak i potpuno reorganizuje meni u aplikacijama iz Office paketa kako bi korisnicima ponudio nešto lakšu upotrebu aplikacija. Naravno da nam se to u startu čini teže i komplikovanije od onoga na šta smo navikli u Office 2003 ali moje iskustvo je da se čovjek mnogo lakše navikne na ovaj novi koncept. 

U današnje vrijeme i proizvođači alata za razvoj softvera takođe vode računa o kreiranju “user friendly” aplikacija. Iz tog razloga su “napunili” svoje alate za razvoj softvera sa gotovim klasama i objektima koje će programeri da kombinuju prilikom razvoja softvera.

Nadam se da sam uspio zagolicati maštu mladim programerima u pronalaženju novih standarda prilikom razvoja softvera. 

Branimir Bukilić
februar 2010. ICT časopis BIT